Na stranicama vikipedije, slobodne enciklopedije nalazimo.
Učenje je relativno trajna i progresivna promena ličnosti i ponašanja individue nastala kao rezultat prethodne aktivnosti ili iskustva. Učenje je proces sticanja novog, ili modifikovanje postojećeg znanja, ponašanja, veština, vrednosti ili preferencija. Sposobnost učenja poseduju lјudi, životinje i neke mašine.
Postoje i dokazi za neku vrstu učenja kod nekih bilјaka. N eka učenja su neposredna, izazvana jednim pojedinačnim događajem, ali se mnogo veština i znanja akumulira iz ponovlјenih iskustava. Promene izazvane učenjem često traju ceo život, i teško je razlikovati naučeni materijal koji se čini da je „izgublјen” od onoga što se ne može pronaći u memoriji.
Učenjem se stiču navike, motorne veštine, usvajaju se znanja i informacije, društvena pravila i socijalne norme, razvijaju se interesovanja i motivi, formiraju se socijalni stavovi, vrednosti i ideolgije, razvijaju se i menjaju osobine ličnosti i tako dalje. Prema složenosti procesa učenje se deli na:
jednostavno ili drugim Rečima klasično uslovlјavanje, instrumentalno učenje;
i ;
složeno učenje, kao što su učenje po modelu, ili učenje uviđanjem. Prema nameri učenje se deli na; namerno i nenamerno, a prema sadržaju na; motorno i verbalno.
Značaj učenja je veoma velik. Čovek uči kako bi se prilagodio sredini u kojoj živi, a takođe i da menja sredinu da bi je bolјe prilagodio svojim potrebama. Ukoliko ne bi bilo učenja, čovek ne samo što ne bi mogao da se služi svojim iskustvom, već ni iskustvom drugih lјudi, do kojeg on takođe dolazi učenjem. Tada bi svakoj situaciji morao da traži nova rešenja, koja mu ne bi koristila čak ni onda kad bi se u sledećoj prilici našao u istoj toj situaciji. Prema tome, bez učenja se ne da zamisliti ne samo napredak u životu, već ni postojanje bilo kakve nauke, kulture ili civilizacije. Putem učenja čovek dolazi do svih tekovina do kojih je lјudski rod došao u prošlosti. Za većinu, odrastanje je značilo učenje na primerima starijih. Bilo je uobičajeno da deca veoma rano počnu pomagati u domaćim poslovima, u radu na polјima i u zanatskom radu. Učenje koje se prenosi s generacije na generaciju naziva se uzdužno socijalno učenje, a ono koje se širi od jedne grupe lјudi na drugu naziva se; poprečno socijalno učenje.
Obrazovanje ima značajnu funkciju u svakom društvu. Pored toga u sadržajnom smislu postoje pokušaji kroz obrazovanje utvrditi društvene norme i vrednosti i izgraditi osećanje pripadnosti svojoj zajednici, društvenoj grupi, religiji.
Kroz obrazovni sistem takođe se razvijaju i osećanja za vlastitu kulturu, poštovanje principa i solidarnost. Preko školovanja se oblikuje svest i gledište pojedinca, kada su u pitanju procesi u društvu i sistem vlasti. Svi obrazovni sistemi su utemelјeni na istoriji znanja i istoriji društva. Institucionalizacija obrazovanja pored toga što se zasniva na usvajanju niza pravila i društvenih vrednosti, ogleda se i kroz znanje i sposobnosti kojima pojedinac ovladava u procesu osposoblјavanja. Putem sistema obrazovanja snažno se menja struktura društva, porodice i profesija. U stručnoj literaturi možemo pročitati da je škola most između porodice i društva kao celine. Škola priprema dete za njegovu ulogu. Obrazovanje je u stvari izraz društvenog sistema. Ono danas znači jednakost šansi koje otvara mogućnost menjanja položaja koje pojedinci stiču rođenjem ili nasledstvom. Ono je osnova emancipacije čoveka, veoma funkcionalan instrument preko koga se ostvaruje identitet pojedinca. Veoma je važno za društveni ugled, autoritet i moć. Stečena znanja i obrazovne veštine su veoma primenlјive i upotreblјive u privrednom i praktičnom životu. Iako se znanje individualno stiče ono je postalo bogatstvo svih pripadnika zajednice. To je skoro jedina individualna osobenost koja u praksi postaje zajednička vrednost i korist cele zajednice.
Neretko se u svakodnevnom govoru i školskoj praksi učenje određuje kao proces sticanja znanja i razvijanja navika i veština. Pod ovim se misli da je aktivnost učenja svesna, namerna i motivisana, da se u većini slučajeva svodi na ponavlјanje onoga što se uči dok se ne usvoji. Prema tom shvatanju koje je bilo rasprostranjeno ranije, rezultat učenja je sticanje novog znanja, navike ili veštine.
Međutim, ovo shvatanje učenje je usko. Ono se odnosi samo na pojedine aspekte i ishode učenja. U pedagoškoj psihologiji, kao i u psihologiji uopšte, učenje nije shvaćeno samo kao školsko učenje, već ono predstavlјa mnogo širi pojam. Ishodi učenja veoma su različiti i odnose se na veliki broj karakteristika čoveka: na njegovo znanje, iskustvo, navike, veštine, osobine ili crte ličnosti, sposobnosti, stavove, interesovanja i motivaciju uopšte, na emocionalno doživlјavanje, na razvoj ličnosti.
S obzirom na gore navedeno, učenje je shvaćeno kao progresivno i relativno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem sredine i izazvano potrebama individue koja se menja.
